Tavna noći, koju često snivam,
Tavna noći, u tebi uživam!
Tvoje milje još mi poji grudi,
Tvoj me spomen u milini budi.
Tiho veče siuštalo ss nemo,
Laki suton na zemlju se spremô,
Rastirući svoje bajno krilo
S bistrom rosom na seoce milo.
I pod senkom, gde se mirno pruža
Divlja loza i rumena ruža,
Kao sanak nad umornim svetom,
Blagi miris dizao se letom!
Mir svud beše. Samo srce njeno
Tajni šumor lagano je krenô,
I žar planu, što je srce slamô –
I ružica zasmeja se samo.
I noć tavna diže se i nija,
Jato zvezda sanjalački sija;
I stidljivo iz mirisne trave
Ljubičice podigoše glave.
I daleko, kroz nedogled plavi,
Bledi mesec lagano se javi,
I zaječa kroz pučinu mira
Glasna frula mladoga pastira.
Objavljeno: 15.10.1882.
Ostavite odgovor