A kad zbrisa čelo znojno,
Reče tada Šojdin vojno:
– Ala, braćo, ala, druzi,
Duboki su ovi luzi,
Strahota je njima ići,
Jer nas može kurjak stići!
……………………………………….
Kakav kurjak, ha boga mi,
Svog krvavog na nožu mi
Pušila b’ mu s’ zverska krv!
Čujte gore, čujte luzi,
Počujte me verni druzi,
Postanuće kurjak strv!
Treći junak mnogo manji,
Mnogo suvlji, mnogo tanji,
Al’ nosina ipak duga,
Nadmašuje oba druga…
……………………………………….
……………………………………….
A kurjak je tada stao
Pa se slatko nasmejao.
Objavljeno: oko 1872.
Ostavite odgovor