srpska poezija
Sa raspuštenom kosom, pod vencem od ljubičica,
spustivši bleđanu glavu na zvučnu srebrnu liru,
ja vidim nebesku sliku.
Sa pokidanih žica, poslednji akord zvoni.
Božanska neka tuga svetli se sa njenog lica,
i ona suze roni.
Andjeo to je Tuge.
Po dubravama tavnim
njezina čudna pesma bolno i slatko ječi;
u njojzi očajnik traži utešne i mile reči,
i njima tugu goni.
Ona ga u nebo diže, dajuć’ mu krioca svoja…
Muzo! Hajdemo njojzi, jer to je sestrica tvoja.
Objavljeno: 1888.
Ostaće daleko za mnom ovi puti, nestaće i ove suze kud i druge, ja ću nove želje u svom srcu čuti, kao nove laste. U večeri … [više] about Ekstaza
Na rumene usne tvoje Jedan ružin listak pao; Tu, pun čežnje, drhtao je I milu ti dušu zvao. U njoj mu je sunce bilo, O njoj … [više] about Na rumene usne tvoje
O, kuda stremiš, moja željo laka, Kô zlatan leptir preko mirnog dola? Zar ne znaš tamo da je ruža svaka Umrla davno od mraza i … [više] about O, kuda stremiš, moja željo laka?
Dočepo se mali brata očevoga sata, a sat je od zlata pa ima i vrata, - ala je to lepo! A na uvo kad ga metne, tad se čuje … [više] about Mali brata
Hladna jesen magle svija Poljem zelenim, Sunce trepti, sunce sija Zrakom ledenim. Na ognjištu plamen liže Kamen studeni, I … [više] about San
Poezija.info je portal na kojem možete pronaći kompletne pesme srpskih klasičnih pesnika. Predstavljamo vam poeziju već objavljivanih, … [više] about O nama
Ostavite odgovor