Jovan Dučić

Znam za neizmerne i bolne samoće, Kad sat mre nečujno, kao cvet što vene, I kad srce prazno prestaje da hoće Ni vence pobede ni ljubavi žene. Znam za neprohodne samoće bez daha, Kad konci sa svačim padnu pokidani, I u kojim srce zastane od straha; Kad svemu oko nas izgledamo strani. Kad nas oči stvari … [više] about Najtužnija pesma

Moja sumnja strasna, i svetla, i plodna, moje drugo biće i drugi vid; jetka, brani koju čašu da ispijem do dna, i da koju sreću poznam do svršetka. Moje srce drži prstima od leda, i moj duh napaja kajanjem bez mere; Moj pogled u nebo da očajno gleda, da mrzim bez snage i ljubim bez vere. No ona obasja moj … [više] about Sumnja

Ostale su strašne reči nerečene, Samo tvoje oči, mirne kao tmina, One su gledale i slušale mene; Moj bol na tvom uhu pevaše tišina. Kakva himna srca, ta reč nerečena! Ta reč što ne pozna bespuća ni bludnje! Kad tišina zbori mesto nas, reč njena Ima svu čistotu sna i bolne žudnje. Ta blaga muzika ljubavi što … [više] about Ćutanje

Nestati u nečem koje srce vole, Umreti u nečem besmrtnom! Svog mača Baciti pred noge neke moći hole Što je i od ruke herojeve jača. Biti pred beskrajnim uzvišenog sitan; I tražeći gorko sreću meću nama, Verovati najzad, u čas neumitan, Da je san poreklo svima istinama. No taj ostrv sunca sam pronaći; … [više] about Pesma srca

Zaborav je mirno umiranje srca, Bezdušno i bolno odricanje ćutke; Prezrivi dah smrti u duši što grca; Zaborav to znači mreti na trenutke. Ko zna suze stvâri koje ostaviše? Dvostruku smrt groblja gde suza ne kapi? Bol imenâ koja ne pominju više? Krik zaboravljenih ljubavi što vapi? I strašno ćutanje natpisa … [više] about Zborav

Jednim istim putem nestaćete obe - Ti i moja mladost, lica nevesela, I s pečatom gorkog prokletstva sred čela, Kao neutešne dve kćeri Niobe. I kad najzad padne zadnja strašna sena, Znaću neumitnog očajanja radost: Da ima sto sreća, ali jedna mladost; Stotinu ljubavi, ali jedna žena. Tako, kao zvezde u lokvi … [više] about Pesma (Jednim istim putem)

Bol je dao ovoj ljubavi gorčinu, Lepotu i tajnu; mračna sumnja moja: Sav prostor i užas; kob i očaj; njinu Svemoć; zadnja suza: neba sedam boja. Nit znäde za vino u kupi od zlata, Niti za poljubac u zakletvi; sama, Mučki kao zlotvor, ušla je na vrata, S nožem, ne u ruci, već u zenicama. Njen je plašt … [više] about Poslednja pesma

Ljubavi umiru bez zbogom, sred njine agonije duge, neme, nepristupne… Niču i mru u svoj lepoti tišine, i krišom zatvore svoje oči krupne. Zar večita nije ljubav, kao duša? Zar najlepši deo duše nije večan? Na morima smrti val koji penuša, u noćima smrti mlaz sunčani tečan?… Kada cvet uvene, nova zvezda … [više] about Pesma umiranja

Sutoni bez šuma tvojih koračaji, I tama bez tvoga šapata, i sati Prvi kad se nema više šta da taji... Prve prazne staze kroz rogoz i vlati. Ova čar čekanja praznih i bez mene! Nekad behu u čas mesečevog sjanja Samo duh i oči tobom ispunjene - A sad te je puna sva noć očajanja. Nekad čuh tvoj korak ili šum … [više] about Pesma sutona

Svoj jedini život ti živiš u meni; Da budeš osećaj i san ti se sazda; Ne tražim na putu tvoj lik naslućeni - Daleko van tebe ide tvoja brazda. Oči su ti zato da oplode zvuke, I glas da molitvu u srcima rodi; Sav pokret izgleda zamah tvoje ruke; Ti sjaš u stvarima kao dan u vodi. Tvoj je dah da seme ne … [više] about Pesma ljubavi