Leteti, leteti, leteti visoko, neznanom prostoru kao starom drugu, vitlati se kao omađijan soko, i umreti, sjajan, u sunčanom krugu. Čuti samo zamah svoj u prostorima - muziku svog krila! I na samom kraju, svoj trag izgubiti i cilj među svima, iščeznuvši tako u nebu i sjaju. Da mi žeđ osete kobnu i sve … [više] about Krila
Neprijatelj
Moj neprijatelju sa dva oka žarka, s nožima u otrov zamočenim, gde si? Ti pred čijim duhom padne svaka varka, i o štit čiji se razbijaju svi besi! Lepi, silni, grozni! Željan sam te i ja, da baneš pod maskom druga ili gosta; da takav, polu-bog, polovinu zmija, vrebaš me kroz lišće i čekaš kraj mosta. Da mi … [više] about Neprijatelj
Mirna pesma
U zenice me neprestano gleda: Šta traži u mojim očima ta žena? Sjaj magijski nekog sunca koje seda – Jednu drugu ženu i druga vremena? Jer zaljubljen pogled žene dobro vidi U očima našim, kroz sivu dubinu, Sve tragove kojim neprijatelj minu, I njegov sen kao tamni sen na hridi. Dugo sja na oku tugom večno … [više] about Mirna pesma
Stvaranje
Nisu te glasnici oglasili meni, Niti čuh korake tvoje izdaleka; I ne znam kad beše već minuta neka Kad se moj duh napi tvoje svetle seni. Jer ti si postala u meni, i bila Misao iskonska što najzad odnemlje, Zlatna nit iz stene, i seme iz zemlje, I mah u ramenu još neniklog krila. Ti nikad ne pozna taj put … [više] about Stvaranje
Za zvezdama
Ubrisaću s usta mučnu kap gorčine - I kao kraljević iz starinske bajke, Poći ću za glasom što zove iz tmine, Kao glasi davno nestanule majke. S očima već punim zvezda što će doći, Ja ću da se pustim u to more tame; I zaigraće u svojoj samoći Srce od čekanja i od sreće same. Daleko ću poći od te kobne … [više] about Za zvezdama
Velika noć
Kad genije noći na krilima sjajnim, Krilima od vatre, preko reke minu, Nevidljiva voda ushićeno sinu, I zapeva glasom bolnim i beskrajnim. Kad ponoćni vetar pored gore gluhe Prođe i otrese teški mrak sa granja, Kao strasna pesma žudnog umiranja, Ču se glas muzike iz trstike suhe. Kad za poljem punim crne … [više] about Velika noć
Nomadi
Oči su mi kao oči u nomada, Suncima bezbrojnim večno opijene: Brane da ih umor jučeranji svlada, A već nov put motre nespokojne zene. Heroji pokreta, nomadi, nad nekim Bregom tako zure u vidik pun dima, U mutnoj i strašnoj žeđi za dalekim, I u večnom svome boju s prostorima... Prostorom napito, moje srce … [više] about Nomadi
Čednost
Dokle spavaš jedna ruka nevidljiva Brižno svu noć vaja tvoje male dojke, Briše i popravlja, i vuče, i sliva, Kreće mirne crte i pravi uvojke. I postavlja boje s večite palete Na vrh dojki i na usne nasmešene; Tka mrežicu oka punu zla i sete; Prede vlas i giblje talase i sene, I u dušu sipa sujetu; i … [više] about Čednost
Oči
Beskonačne tvoje oči, mlada ženo, Dve duge večeri u pustinji mora; Dve sumorne bajke što uznemireno Imaju šum slutnje u granama bora, Dve mirne galije s crnim zastavama; Dve žene u crnom, na molitvi, neme; Dve ponoćne reke kroz kraje od kama; Dva glasnika bola koji kroz noć streme. Oči moje žene, mračni … [više] about Oči
Naša srca
Ko zatvara vaše oči nebrojene, Srca, srca, srca? I kuda se raspe, Kad se svako od vas zatvori i zaspe, Vas svet od sveg veći i lakši od sene. I otkud na ove bregove, kud koje Padate, o srca, kao vihor vila, I sunčate tamna i velika krila, Bezumno pijući sve zvuke i boje. U muzici svega što oko vas … [više] about Naša srca