Milan Rakić

Naša je ljubav bila kratkog veka, Trenutak jedan - tek godinu dana, I rastavi nas naglo sudba preka, Bez uzdisaja, bez suza, bez rana. U svađi je prošlo pola dana, U pomirenju mučnom, pola noći. I bežao sam iz našega stana Tražeći mira u poljskoj samoći. No to je bilo samo kratko vreme, Ne postadosmo tuđi … [više] about Obična pesma

Ja bih, u noćima strašnog iskušenja, Kad damari biju ko čekići pravi, Kad se ona što se nikada ne menja, Večna stara rana, opet zakrvavi; Ja bih da mi vreme dâ sve moje dane, Što bi redom došli s dalekih krajeva, Da ih, sve odjednom, kao jato ševa, Pustim u slobodu na četiri strane! Da ih bacim svuda, i na … [više] about Jedna želja

Gospod je tako hteo da me stvori U zemlji gde se monotono živi; Promiču dani ni bolji ni gori, I, sivi, klize u nedogled sivi. A sâm sam sebi drugu dušu dao, I s njome čežnje i potrebe nove, I dok me ovde gnječi udes zao, U predele me druge duša zove. I, šetalica, ja se večno krećem Izmeću sveta čeznuća i … [više] about Pelazno pokolenje

U vedroj noći, pokraj mene, Čuje se časom vapaj tajni Ko uzdah cele vaseljene, Patnički uzvik, krik očajni. Čas neosetno, tiho struji Ko jedan trepet tužnih žica, Čas strahovito kobno huji Ko jato crnih zloslutnica. Ko tuži tako? Živi ljudi? Il' moja ljubav, jadi stari? Il tuđe nade, tuđe žudi? O, šta to … [više] about Tuga

Kad dođe noć i širom celog sveta Pline tišina što krepi i godi, I duge senke visokih drveta Padnu po mirnoj zelenkastoj vodi,I sve zaćuti ko da u tom času S visova tavnih, s tajanstvenim hukom, Sveopšta smrt se na sve strane rasu Gušeći život svojom moćnom rukom, - Ja znam, to mrtvilo je pusta varka, Obmana … [više] about Osvit

I Opet se vraća staro vreme, Sa niskim nebom mutnih dana I oko suzi, usta néme, Sumorna pustoš sa svih strana. Mračno i vlažno ko u grobu, Memljivo svuda, svuda guši, Osećam neku čudnu zlobu I mrak u mojoj tužnoj duši. S krovova niskih oblak dima, Vlažan i gust, na zemlju pada. Po izlokanim … [više] about Sumorni dani

I Večiti putnik Ja sam bio stvoren, Gospo, da se rodim, Da živim, i umrem, sve u istoj kući, Da celog života, nikud ne mičući, U istome kutu razgovore vodim, - A ja belim svetom rasuh život ceo; I na obalama gde je večna plima, I u svakom gradu, svakom mestu ima Po kap moje krvi i mog srca deo. Ko … [više] about Tri pisma

Kad sam te vido kraj mirisiih leja, U parku, uz pesmu sakrivenih gnezda, S viticama gustim, s velom, i, ko zvezda, Na belom šeširu crna orhideja, Tajanstveni suton, pun ljubavi strasne, Šaptao je čežnju kroz mirisne grane, Dok poslednja rumen na zapadu gasne, I mir, mir svečani pada na sve strane. Ja za … [više] about Orhideja

I Ležim u tami kao klada, Ne vidim ništa, ne znam ništa; Od svekolikog svetskog jada Ne dopire do mene ništa. Napolju možda sunce greje, A možda kiša sipa kapi Na mirna polja i na streje, Il' pomrčina ko grob zjapi, Ja ne znam. — Ne znam šta je sada, Ne pitam šta će sutra biti, Ležim u tami kao … [više] about Pomrčina

U kvrge su me bacili, o srama! Da, to je bilo u prastaro vreme. Jesam li bio kriv? I zašto? - Tama Ćuti, i redom sva stvorenja néme. U kvrge su me bacili, o srama! Neko ih steže, a ne vidim ko je, Al' čujem kako škripe kvrge gnusne. Pod silnom stegom pršte kosti moje, I krv iz rana na mahove pljusne. Neko ih … [više] about U kvrgama