Milan Rakić

Ja poimam dobro neminovnost zala, Sklop celog života, sa tugom i bedom, Ja znam šta je sudba sviju ideala, - Moje znanje vidiš na licu mi bledom. Ali znam i uzrok zašto tako biva, Jer prošao nisam kroz života huku Sklopljenih očiju i skrštenih ruku: Kad srce zapišti, misao je kriva! Kad se spusti veče, i … [više] about Misao

Ja znam jedan dolap. Crn, glomazan, truo, stoji kao spomen iz prastarih dana. Njegovu sam škripu kao dete čuo. Stara gruba sprava davno mi je znana. Jedan mali vranac okreće ga tromo, malaksao davno od teškoga truda. Vuče bedno kljuse, sipljivo i romo, bič ga bije, ular steže, žulji ruda. Vranče, ti si bio … [više] about Dolap

Verujem da negde van našega kruga, van granica zemlje kržljave i sive, pod večitim sjajem nepreglednih duga vaše drage duše kao nekad žive. Ali često puta moju dušu plavi neumitna sumnja. Ja drhtim i strepim, da li ste ma gdegod, krivi ili pravi, u stranama crnim ili večno lepim. Jer vas nikad nema u danima … [više] about Dragim pokojnicima

Evo me, Gospo, nakon triest leta Sa proređenom, progrušanom kosom, Ko priviđenje sa drugoga sveta, Na Pegazu olinjalom i bosom. Kraj mene strči zarđala džida, A njemu, svakog časa, noga kleca, I zato što smo starinskoga vida Rugaju nam se raskalašna deca. Neka ih, Gospo. Nama nije krivo. Neka im i to … [više] about Oproštajna pesma

I Surovo će vreme naša dela strti, Pisalo ih pero, il' puške i mači. Lagano a stalno, njih mrvi i tlači Strahoviti žrvanj neizbežne smrti. Nek propadiu dela! Al' ko besni hrti Nemilosni dani, sve jači i jači, Vas gone i nište - srce moje, plači! - Vas, spomeni moji, svetli ali krti. Lavež, vika, graja. … [više] about Soneti

Nad krovovima nebo sivo, a izmaglica vlažna luta i ko prozračno meko tkivo pokriva pravce moga puta. Na omorini ljudi, zveri, i bilje, sve se mrtvo čini. - Jasika jedna tek treperi. Jasika tanka u visini. Treperi samo, o jasiko! Taj tamni nagon što te kreće razumeo još nije niko, razumeti ga nikad … [više] about Jasika

Ko ogromna sablast Večna Varoš spava, Dok sipaju na nju Sunca zraci vreli I dok julsko podne tromo otkucava Na trošnom zvoniku crkve Ara Coeli. Sve je tako mrtvo, i ljudi i stvari. Sve poleglo pod pritiskom neke sile: Obelisci i stubovi, carske vile, Tužni kiparisi i palaci stari, I forumi pusti gde narod … [više] about Na Kapitolu

* * * Taj ogromni mesec limunove boje Što ko avet luta nad gorama našim, Sipajući mirno hladne zrake svoje, Zašto ga se klonim i što ga se plašim? Kao san iskonski prohujale sreće Utisnute davno u ljudske pameti, On se svako veče kroz prostore kreće, Večna opomena onog što se sveti! Hladni mrtvi svete, … [više] about Taj ogromni mesec limunove boje

Strči minare iznad crnih kuća, Tanko i belo. Noć lagano pada, Kao dan jasna noć i kao dan vruća, I s brežuljaka vraćaju se stada. Voćnjaci, cveća i pesama puni, Gde začikuju kosovi slavuje, I na ovcama, zaraslim u vuni, Klepetuše što ravnomerno bruje. Ali će sve to proći, i, u času, Nepregledna će noć … [više] about Minare

Leži stara slika raspetoga Hrista. Mlaz mu krvi curi niz slomljena rebra; Oči mrtve, usne blede, samrt ista; Nad glavom oreol od kovana srebra. Dar negdašnjeg plemstva i pobožnog sebra, Đerdan od dukata o vratu mu blista. Po okviru utisnuta srma čista, A okvir je rezo umetnik iz Debra. Takav leži Hrpstos … [više] about Napuštena crkva