Vojislav Ilić

U tvrđavi beogradskoj stara kula jošte stoji, Što vremena tok sumorni u mrtvome miru broji. Tu Dunavo hladno šumi, i u šumu mutnih vala Jecanje se noću čuje s mračne kule i obala A s bedema porušenih, gde kržljava zova niče, strašna sova jasno krešti i straža se u noć kliče. Objavljeno: 1892. … [više] about U tvrđavi beogradskoj

Kliče veselo galeb nad plavom pučinom mora, I mirta sladosno šumi pod nebom žarkoga juga I pesma odnekud grmnu. Uz udar srebrnih struna, Izvesno leventa neki pozdravlja srdačnog druga. Objavljeno: 1889. … [više] about Kliče veselo galeb nad plavom pučinom mora

Staro, srećno doba, tebe mnogi žale, Liberalne tvoje bitke i skandale Kad je pesnik srpski dar božanski kaljô I nalizan često pod stolom se valjô Kad vrlina beše ne misliti mnogo Kad se i Slepčević proslaviti mogô. Objavljeno: 1888. … [više] about Staro, srećno doba

Gore na ravnom krovu, gomila Turaka sedi I stari nekakav derviš. On setno u žice bije, Tiho, sumorno peva. Mesec je izgrejô bledi I tama obale krije. Eno i Ada-Kale, gde prazni čardaci stoje Kao skeleti strašni. Kraj platna survanih davno, Ubogi ribari blude i mreže bacaju svoje Kad veče onemi tavno A brod … [više] about Veče na brodu

S duhovne visine svoje ti si mi pružila ruke, Tvoj govor, anđelski nežan, očara meni sluh: Kô demon, odbačen nebom ja slušah ne I preporođen k tebi uzleti bludni duh. I čiste, nevine suze lijući na tvoje krilo, Sladosti kajanja nežnog poznadoh u taj dan. Ah, ja sam grešio gorko. Sve što je nekada bilo Meni se … [više] about S duhovne visine svoje ti si mi pružila ruke

Štekće lisica gladna i vihor poljanom duše, A oko pojata selskih sa rikom oblaze vuci; U selskoj čađavoj krčmi svirka se i pesma čuje, I jednoliko, sitno hore se njihovi zvuci – I tonu u jasnoj noći… Na sniskom ognjištu starom Ogroman mačak drema kraj ogorelog pana, Kad vihor naleti jače on leno otvori oči, Pa … [više] about Štekće lisica gladna

Nad atonskim hramom, još u davno vreme, Podiže se bura usred noći neme. I dok mračnim krilom za nebo se hvata, Neko živo lupnu u hrastova vrata. Iguman se diže. Na ulasku samom Stajalo je momče, uvijeno tamom. U njegovoj ruci što je gore diže, S upaljena luča rujni plamen liže. Dim se vije, mota - i … [više] about Sveti Sava

Kad u veče blagi vetrić lahori I obraze tvoje ljubi, miluje, Zoro moja, on ti šapće, govori, Kako dragi za draganom tuguje. Kô što cvetak rosu traži, traži zrak, I tim srećan nebu miri nad sobom, Tako i ja mržnje ove mrzim mrak, Ginem, venem, lane moje, za tobom! I kad sunce zrakom mine za goru, Željno … [više] about Pozdrav

Božanstvena slika njena Sinoć mi se u snu javi: Imala je zelen venac Na sumornoj, bledoj glavi. Ugašeno oko milo, Svetlište od miline, Duh, što sumnja, podizaše U beskrajne, u daljine... Tako dusi tonu, blude, Sa svetinjom doba stara, Tako nebo snove budi, Da silnije razočara. Objavljeno: 31.10.1881. … [više] about Priviđenje

Pogledaj, dušo, mirisno cveće, Kako se ljupkim osmehom smije; Gle, kako laka pčelica sleće, Da slatki miris sa njega pije - A tvoja želja kuda te kreće, Ni cveće tamo mirisno nije! Ah, stegni želje srdašca svoga, Ostani, dušo, kod doma tvoga. Na blagom krilu tišine iaše Ljubazna skromnost ljubavlju žudi, A … [više] about Na rastanku