srpska poezija
Celo je nebo u nju stalo,
Senke joj kao provalije;
I sve je polje za nju malo,
I potok mrava iz nje lije.
Prolaze kroz nju sjajne vreže,
I jedan crni refren zloći;
Jejina jedna tu sad leže
Novog i strašnog cara noći.
Stoji pod suncem koje daždi
Tvrđava usred polja naga.
A grom jedanput kad je zaždi,
Nestaće kao bog, bez traga.
Zbirka: Pesme sunca, ciklus: Sunčane pesme
S njedara tvojih davno nisam brao Nijedne ruže... Sve gorom i gorom Grozeći mukom, led je ljuti pao I svojom tvrdom okiva me … [više] about Otadžbino, gde si?
Još kô da ga gledam. Pod oružjem stao, Uz jatagan trepte ledenice dvije. Spremni konjic frkće, nogom kopa, bije, Kao da bi na … [više] about Moj otac
Pod nama lisje šuštalo je žuto, Kraj mene, dušo stajala si ti; Mirna si bila, - ah, i ja sam ćutô, Obojim nama tužni behu … [više] about Pod nama lisje šuštalo je žuto
Sav u zlatu, titan, riđ i modra oka, Car sluša reč Kneza u Velikom veću. U luci purpurna jedrila široka, Celo more pline posuto … [više] about Dubrovnik
Nadžnjeva se momak i djevojka: Momak nažnje dvades't i tri snopa, A djevojka dvades't i četiri. Kad u veče o večeri … [više] about Nadžnjeva se momak i djevojka
Poezija.info je portal na kojem možete pronaći kompletne pesme srpskih klasičnih pesnika. Predstavljamo vam poeziju već objavljivanih, … [više] about O nama
Ostavite odgovor