srpska poezija
Celo je nebo u nju stalo,
Senke joj kao provalije;
I sve je polje za nju malo,
I potok mrava iz nje lije.
Prolaze kroz nju sjajne vreže,
I jedan crni refren zloći;
Jejina jedna tu sad leže
Novog i strašnog cara noći.
Stoji pod suncem koje daždi
Tvrđava usred polja naga.
A grom jedanput kad je zaždi,
Nestaće kao bog, bez traga.
Zbirka: Pesme sunca, ciklus: Sunčane pesme
Kad se nebo muti, ne kaže zašto, nit rosna kiša rad koga pada. A srce moje da kaže na što što ono samo zna za se sada? Ja zar … [više] about Kad se nebo muti
Još kô da ga gledam. Pod oružjem stao, Uz jatagan trepte ledenice dvije. Spremni konjic frkće, nogom kopa, bije, Kao da bi na … [više] about Moj otac
Nekad je gromovnik, silno zaljubljen, išao tebi Sa zlatnom, obilnom kišom. No svetla mladost je prošla, I ti snuždena stojiš na … [više] about Danaja
Već burni danak tone, gle, Što nas je brigom slamô Sve živo ćuti, sanja sve, Topola trepti samo. I tajna sila, sveta … [više] about Na veselju
Jefimija, ćerka gospodara Drame I žena despota Uglješe, u miru, Daleko od sveta, puna verske tame, Veze svilen pokrov za dar … [više] about Jefimija
Poezija.info je portal na kojem možete pronaći kompletne pesme srpskih klasičnih pesnika. Predstavljamo vam poeziju već objavljivanih, … [više] about O nama
Ostavite odgovor