srpska poezija
Celo je nebo u nju stalo,
Senke joj kao provalije;
I sve je polje za nju malo,
I potok mrava iz nje lije.
Prolaze kroz nju sjajne vreže,
I jedan crni refren zloći;
Jejina jedna tu sad leže
Novog i strašnog cara noći.
Stoji pod suncem koje daždi
Tvrđava usred polja naga.
A grom jedanput kad je zaždi,
Nestaće kao bog, bez traga.
Zbirka: Pesme sunca, ciklus: Sunčane pesme
Jefimija, ćerka gospodara Drame I žena despota Uglješe, u miru, Daleko od sveta, puna verske tame, Veze svilen pokrov za dar … [više] about Jefimija
Kad car Kantakuzen beše gostom cara, S kimvala i harfa sve muzika veja, S bronzanih tronošca mirisi iz žara, S mletačkih zrcala … [više] about Radovište
Prenu se kao ptić u džbunu Plašljivi prvi dah i struja; No tek što siđe brdo, grunu, I oglasi se sav oluja. Na močvarnoj se … [više] about Vetar
Čekasmo se dugo, a kad smo se sreli, Dala si mi ruku i pošla si sa mnom. I idući stazom nejasnom i tamnom, Iskali smo sunca i … [više] about Susret (Čekasmo se dugo)
Podigni zavese teške, i okna, i šalone, Pogledaj kako sunce u plavoj pučini tone; S dalekih obala morskih bezbrojne galije … [više] about Podigni zavese teške
Poezija.info je portal na kojem možete pronaći kompletne pesme srpskih klasičnih pesnika. Predstavljamo vam poeziju već objavljivanih, … [više] about O nama
Ostavite odgovor