Dokle spavaš jedna ruka nevidljiva
Brižno svu noć vaja tvoje male dojke,
Briše i popravlja, i vuče, i sliva,
Kreće mirne crte i pravi uvojke.
I postavlja boje s večite palete
Na vrh dojki i na usne nasmešene;
Tka mrežicu oka punu zla i sete;
Prede vlas i giblje talase i sene,
I u dušu sipa sujetu; i smelo
Svom magijom spola ozari vrhunce.
I dok gradi svoje neizmerno delo,
Pristižu je jutra i podnevno sunce.
Ali prsti ruke neznane i čudne,
Ne miruju. Zalud: u telu duboko
Ne vri još mlad otrov želje nerasudne!
Ni glas da zasuzi, ni potamni oko.
Tako ravnodušna, mirna, ti si stala
Izmeđ sveg i mene; sa strahom da ne bi
Senka sumnje na te, kao porok, pala –
Da nisi nad svačim, i cilj sama sebi.
Zbirka: Pesme ljubavi i smrti
Ostavite odgovor