srpska poezija
Celo posle podne na mom pragu sedi
Dosada, i gleda nalakćena mene.
Oči su joj mutne, čelične, studene,
A usne zamrzle i obrazi bledi.
Ne čuje se nikad da pomuti dahom
Ni trenut tišine za to celo doba.
Dan umire mirno: a moja je soba
Ispunjena čudnim slutnjama i strahom.
I nemo i sporo osluškuje tada
Neku tamnu jesen u duši, gde tako
Dan gasne bez tuge, bez svesti, polako…
I čujem, u meni list za listom pada.
Zbirka: Pesme sunca, ciklus: Duša i noć
Jutro je. Oštar mraz spalio zeleno lisje, A tanak i beo sneg pokrio polja i ravni, I sniski, trščani krov. U daljini gube se … [više] about Zimsko jutro
Beše negda zlatno doba, Kad s prestola čista zlata Carevaše zlatna sloga Izmeđ' Srba i Hrvata. Ljubili se preci naši I … [više] about Poziv na junačku zabavu
Polako suton prikrada se, slazi U lisnu goru - u zavičaj mio; Rađa se mjesec i po dugoj stazi Padaju sjenke, i san trepti … [više] about Na potoku
U Memfisu, u Misiru, Živeo je sed i star, U spokojstvu i u miru - Baš Albaba mudri car. On je imo divnu ćerku, A kog će mu … [više] about Baš Albaba
Već mesecima oganj daždi, Prepuklu zemlju mori suša; Najzad će sunce sad da zaždi Zamrli gajić oskoruša. Suv potok kraj kog … [više] about Suša
Poezija.info je portal na kojem možete pronaći kompletne pesme srpskih klasičnih pesnika. Predstavljamo vam poeziju već objavljivanih, … [više] about O nama
Ostavite odgovor