Sto je pripremljen davno, i mirta, i majske ruže,
Na stolu amfora blista i skromna večera s njom;
Na praznik svetloga maja pohitaj, ljubazni druže,
U mirni ovaj dom.
Darovi božice štedre na stolu odavna stoje:
I pomorandža slatka, i sočne olive plod;
Mirisom naroda i smirne mirišu odaje moje,
Svetli se glatki pôd.
U razgovoru mudrom, Dok Vesper na nebu svetli,
Mi ćemo slaviti mudrost i tihi život svoj,
A kad jutarnjeg Feba oglase daleki petli,
Tad zbogom, druže moj!
Dva verna i snažna roba pod ruke povesti mogu
Potomka Romula hrabrog. Ah, to bar nije greh!
Da ne oskvrni tebe i tvoju građansku togu
Poruga ili smeh.
Objavljeno: 3.1889.
Ostavite odgovor