Večeras, Gospođo, u Kneza na balu,
igraćemo opet burni vals, ko prije;
S radošću na licu minućemo salu,
kao da nikada ništa bilo nije.
A zatim će doći veseli kadrili,
muzika će strasna da huji, ko bura;
Gospođe će biti u mletačkoj svili,
gospoda u ruhu od crnog velura.
Zatim će vlastela u zbore da tonu!
Mlađi o junaštvu, pesništvu, i vinu,
stariji o nebu, o starom Platonu,
i o skolastici, Svetom Avgustinu.
Mi ćemo, međutim, sesti u dnu sale,
u meke fotelje, ne slušajuć tezu,
i napisaću vam, hitro, ko od šale,
jedan tužan sonet na vašu lepezu.
Ciklus: Dubrovačke poeme
Ostavite odgovor