Najpre svog sokola pusti Vojnoviću,
Zatim knez Radića prhnu zlatna strela;
I tad opaziše i Car i vlastela
Da strela ne može da promakne tiću.
Triput besne konje obukoše tade,
Pod teškim oklopom u srebrne pene;
I kad caričina rukavica pade,
Vojnović je kopljem diže sa arene.
Triput sedi vitez ka plemiću plavu
Juriša, dok baci mač skrhan u travu,
I dok pod njim pade teški konj proboden.
Tad dade mladiću kćerku punu čara,
I sa sebe dare velikoga cara:
Zlatni pas za Serez i burmu za Voden.
Ciklus: Carski soneti
Ostavite odgovor