Prestaću i ja skoro. I sa mnom, zanavek možda,
Spomen ljubavi tajne zelena pokriće trava
I večni zaborav s njome. Na mome spomenu surom
Istrven natpis biće tad.
No ti, kojoj sam pevô mlad,
U tavnoj, jesenskoj noći, slušajuć poznate zvuke,
Hoćeš li s tugom tada pobožno sklopiti ruke
Za pokoj umrlog znanca? Hoćeš li pojmiti tada
Nejasne reči moje, i teret ljubavnih jada,
I tajni uzdah moj?
O, znaj da ljubav moju ni večnost otela nije,
Ni gusta, zelena trava, što sunce nada mnom krije,
Ni hladni prekor tvoj.
Objavljeno: 18.4.1885.
Ostavite odgovor