Gašo, Gašo, tužan Gašo,
šta će s tobom biti?
Gaša htede stolar biti,
težak mu je svrdo.
Posle htede kovač biti,
gvožđe mu je tvrdo.
On je hteo tkač biti,
kidaju se konci,
i lončar je hteo biti,
al’ mu smrde lonci.
Zatim htede krojač biti,
al’ ga igla bode.
Što god Gašan poče radit,
sve natraške ode!
Gašo, Gašo, leni Gašo,
šta će s tobom biti?
Gašo, Gašo, tužan Gašo,
šta će s tobom biti?
Gaša htede pekar biti,
vrele su mu peći,
Gaša htede mesar biti,
al’ je teško seći.
Prohte mu se čizmar biti,
al’ udara ćiriš,
još i ratar htede biti,
al’ mu smeta kiriš.
Tad ćurčija htede biti,
opet igla bode, –
što god Gašan poče radit’,
sve sunovrat ode!
Gašo, Gašo, leni Gašo,
šta će s tobom biti?
Gašo, Gašo, tužan Gašo,
šta će s tobom biti?
Gaša j’ mnogo započinjo,
a nijedno ne dočinjo.
E tako su leta prošla,
Gaši starost došla.
Sad gladuje i jauče,
plače, viče, huče:
„O mladosti, lepo doba,
ludo li ti prođe,
kuku lele, tužan Gašo,
do čega li dođe!“ –
Teško svakom koji ne zna
rada ni zanata,
gladovanje, jadovanje
neradu je plata.
Ostavite odgovor