Pobeda će preći sve puteve naše,
i oglednuti se u dnu sviju reka;
Umirućim dati kap iz svoje čaše,
a novorođenim kap otrovnog mleka.
Ova ista polja što krv jednih žali,
urodiće drugim pričešćem i hlebom;
I trag ovih istih sto su danas pali,
videće se sutra kako svetle nebom.
Jer docnije krupni ognjevi da planu,
treba iskra onih što umru u sjaju;
Samo zore koje iz očaja svanu,
prikažu grob pretka i put naraštaju.
Jer je otadžbina samo ono kuda
naš znoj padne gde je krv očeva pala;
I plod blagosloven rađa samo gruda
gde su mač zarđan deca iskopala.
Samo buktinjama zbori se kroz tmine;
u zrcalu mača budućnost se slika;
Preko palih idu puti veličine;
Slava, to je strašno sunce mučenika.
Ciklus: Moja otadžbina
Ostavite odgovor