Ne znam je l’ na snu samo il’ zbilja odlazim često
U čudan predeo neki. Tu svako kazuje mesto
Tragove razočaranja;
Kiparis zeleno tavni i korov širi se samo,
I vlažni, grobovski vetar okean talasa tamo,
I zviždi sa hladnog stenja.
I ja, umoran teško sa daljnja nekakva puta,
Na pustu obalu sedam. I tada pored mene
Mrtvački prolazi sprovod u nemom svečanom hodu,
A maske na licu nose i ljudi, deca i žene.
Odakle dolaze oni? I kuda večito grede
Taj sprovod s pesmama groznim?
I koga odnose oni u krilo večnosti sede
U večerima poznim?
Ćuteći prolaze oni, i večno po mraku blude
I od vremena davnih –
Beskrajni Okean šumi sumornu i hladnu pesmu,
Himnu vekova tavnih.
Objavljeno: 15.3.1891.
Ostavite odgovor