Doviknuše si šuše

Doviknuše si šuše:
Oženio se brat,
Sad gusle, tako duše,
U zapećku će spat.

Sad neće žarke rime
Mladića grijat već,
Već usred ljute zime
Od ila topla peć.

Sad neće skladna knjiga
Opajat svu ga noć,
Jer kruh je prva briga
Za kruhom valja poć.

Već nektarova loza
Razblažit neće njeg,
Da, gladak put je proza,
Pa čemu gazit brijeg.

Ah, mile moje šuše,
Vaš račun baš je kriv;
Da, tako meni duše,
Još jesam zdrav i živ.