hrvatska poezija
Beli se cveti odpiraju,
sami se v pušlece zbiraju.
Štel bi ih v nadra ti deti,
ali to znam, da ni smeti.
Il ti na oblok poslagati,
da bi ih mogla podragati.
Oni tak sladko dišiju,
lepoga puno veliju.
Vse, kaj bi v oku mi čitala,
če bi me s pogledom pitala,
vse, kaj se tebi dopada,
če me još imaš kaj rada.
Zbirka: Po dragomu kraju
Objavljeno: 1933.
Ako ste u nekom tekstu pronašli grešku ili želite nešto dodati, javite nam to u komentaru ispod pjesme ili biografije autora.
O ponoći, u tijesnome sokaku, Uz tmurno svjetlo i uz očaj bola, Kroz mukli tutanj vidjeh crna kola - O ponoći, u žalosnome … [više] about O ponoći…
Megla se legla v gorice, suha se loza žuti, zakaj je bledo ti lice, kaj si žalostna mi ti? Morti je sunca ti milo, ili ti … [više] about Vu megli
Ja domovinu imam; tek u srcu je nosim, I brda joj i dol; Gdje raj da ovaj prostrem, uzalud svijet prosim, I... gutam svoju … [više] about Moj dom
Ja ne znam, zašto, - ali često sanjam: Iz mora s veljim blagom da izranjam; Al kada već se mašim površine - Sve blago klizne … [više] about Kobna sanja
Sred ravnice široke Četir lipe stale, Četir lipe visoke Oko crkvice male. Sve je tiho i tiho, Nigdje ne čuješ … [više] about Crkvica Ranjenoga Isusa
Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.
Poezija.info je portal na kojem možete pronaći kompletne pjesme hrvatskih klasičnih pjesnika. Donosimo vam poeziju već objavljivanih, nagrađivanih i afirmiranih književnika, onih koji su svoju važnost pokazali svojim … [više] about O nama
Odgovori