Hvalio se hvališa,
jedan dečko mali,
da on ume jahati
kao husar pravi.
Sto je puta pokušo
u životu svome,
jahao je na konju,
to jest drvenome.
„Sad bi smeo posesti
i Markova Šarca“,
Al kad Šarca ne ima,
on će posest jarca.
A jarac je žmirkao,
pa je mirno zasto,
pustio je uzjahat
da vidi husarstvo.
Nosio je hvališu
i tamo i amo
hvališa se osvrto
da li ga gledamo.
A kad jarac poskoči
baš ko parip pravi,
naš se husar spodobi
razjaren po travi.
Ostavite odgovor