Noć se tavna na zemljicu sprema,
Slavuj prestô – tišina je nema…
I sve dok se u zanosu krepi,
Ja sam budan, o anđele lepi!
Tebe ljubeć’ – prometejskim žarom
Lik tvoj stvaram pred čudnim oltarom,
Gde priroda moju gordost služi,
Tavnu večnost da sa tobom združi!
I ko idol vekova i ljudi,
Vek razvrata vrlinama budi,
Nek’ caruje samo zora majska,
Mir svečani i milina rajska!
O, i nebo što se diči njome,
Skromnost trepti na čeocu tvome,
Rasipljući, u blaženom letu,
Sunca svetlost po celome svetu!
Tu božanstvo mudrosti i milja
Nebo grleć’ – zemlju blagosilja,
I na vrelu plemenite slasti
Znak podiže pobedničke vlasti!
Tobom život vasionom sjaje,
Dan te danu a noć noći daje;
I sve živo, što o sreći sniva,
Tobom, sunce, miline uživa!
Večna budi! – I kô zora bajna,
Uvek vedra i večito sjajna!
Jer gde ljubav svoju slavu trubi,
Vek se s vekom sastavlja i ljubi…
Objavljeno: Oktobar, 1881.
Ostavite odgovor