srpska poezija
Zašto noćas tako šume jablanovi,
tako strasno, čudno? Zašto tako šume?
Žuti mesec sporo zalazi za hume,
daleke i crne, ko slutnje; i snovi
U toj mrtvoj noći pali su na vodu,
ko olovo mirnu i sivu, u mraku.
Jablanovi samo visoko u zraku
šume, šume čudno, i drhću u svodu.
Sam, kraj mirne vode, u noći, ja stojim
ko potonji čovek. Zemljom, prema meni,
leži moja senka. Ja se noćas bojim
sebe, i ja strepim sam od svoje seni.
Zbirka: Pesme sunca, ciklus: Senke po vodi
O, putniče iz daljine, Ako tvoje srce gine za ljepotom, koju niđe Niti pozna niti viđe, Za ljepotom koju samo Raj u sebi … [više] about O, putniče…
Zvonite, zvuci... A veče kad se na zemlju sprema, Umorni grleć svet, I srce drhće - i reči nema Da želji prida … [više] about Zvonite, zvuci…
Dva pesnika sretoše se na dverima božjeg raja, I kako se susretoše, podiže se silna graja, Svadili se oko toga i hteli se čak i … [više] about Dva pesnika
Voleo sam nekad bez potrebe da zamrsim stvari, Kao što naopako u cirkusu klovnovi konje jašu, Ali u krčmi,gde kiseli duvanski … [više] about Uobraženje
Koračaše nema, hladna, pored mene, bez srebrne suze u mutnome oku; Kraj nas behu mrtve ruže i vrbene, padalo je veče na vodu … [više] about Padanje lišća
Poezija.info je portal na kojem možete pronaći kompletne pesme srpskih klasičnih pesnika. Predstavljamo vam poeziju već objavljivanih, … [više] about O nama
Ostavite odgovor