srpska poezija
Prvi vetri s cveća nose
sve peteljku po peteljku,
selice za gorske kose,
i zvezde za crnu reku.
A ništa me ne pogleda
još jedan put; Sve nestaje,
sve se čudno ovde preda
ovoj smrti koja sjaje.
Sve su oči zasenjene
tihog mrenja tom lepotom;
I svaka stvar što se krene,
zažudi da umre potom.
Vaj, zna samo duh čoveka
i za život i za mrenja:
Dve obale ushićenja,
koje plodi ista reka.
Zbirka: Pesme sunca, ciklus: Lirika 1943
Pod pokrovom snežnim priroda počiva, I sumorno sunce u tamu se skriva, Ne treperi zrak. Ne hori se pesma iz daljine … [više] about Pod pokrovom snežnim priroda počiva
Star sam, slab sam, iznemogo, Prožima mi dušu stud; Borbe beše vrlo mnogo, Sad odmora hoće grud. Zaman, što me … [više] about Starac
Poznavô sam stihotvorca u sećanju mom dalekom, I ta bedna amfibija volela se s praljom nekom. S njom je suvi hlebac jeo, a … [više] about Realista
Ja te volim jednim žarom neveselim, I sumnjom u tugu i lepotu jada; Sreća koju imam uništava sada Beskonačnu drugu sreću koju … [više] about Suton
Sedi žaba sama na listu lokvanja, od žarkoga sunca štitom se zaklanja Da novine čita to vam slika kaže al' ne mož' da … [više] about Žaba čita novine
Poezija.info je portal na kojem možete pronaći kompletne pesme srpskih klasičnih pesnika. Predstavljamo vam poeziju već objavljivanih, … [više] about O nama
Ostavite odgovor