srpska poezija
Prvi vetri s cveća nose
sve peteljku po peteljku,
selice za gorske kose,
i zvezde za crnu reku.
A ništa me ne pogleda
još jedan put; Sve nestaje,
sve se čudno ovde preda
ovoj smrti koja sjaje.
Sve su oči zasenjene
tihog mrenja tom lepotom;
I svaka stvar što se krene,
zažudi da umre potom.
Vaj, zna samo duh čoveka
i za život i za mrenja:
Dve obale ushićenja,
koje plodi ista reka.
Zbirka: Pesme sunca, ciklus: Lirika 1943
I Opet se vraća staro vreme, Sa niskim nebom mutnih dana I oko suzi, usta néme, Sumorna pustoš sa svih strana. Mračno i … [više] about Sumorni dani
Nedelju dana dažd rominja, Korito rečno puno mulja; Dosadno, gorko; i dan tinja, Kao lampa bez kapi ulja. Po strejama po … [više] about Kiša
Ne prokuni nikad to prisustvo jada, U večeri gluhe, kraj mrtvog ognjišta. Jer kako je prazno naše srce, kada Nema u životu da … [više] about Rezignacija
Herceg-Novi ćuti... Tek s Tvrtkova grada Iz bršljana svelog, pun bola i jada, Sveti glasak zvoni... Da l' to dobri anđô nad … [više] about Noć u Boki
* * * Taj ogromni mesec limunove boje Što ko avet luta nad gorama našim, Sipajući mirno hladne zrake svoje, Zašto ga se … [više] about Taj ogromni mesec limunove boje
Poezija.info je portal na kojem možete pronaći kompletne pesme srpskih klasičnih pesnika. Predstavljamo vam poeziju već objavljivanih, … [više] about O nama
Ostavite odgovor