srpska poezija
Prvi vetri s cveća nose
sve peteljku po peteljku,
selice za gorske kose,
i zvezde za crnu reku.
A ništa me ne pogleda
još jedan put; Sve nestaje,
sve se čudno ovde preda
ovoj smrti koja sjaje.
Sve su oči zasenjene
tihog mrenja tom lepotom;
I svaka stvar što se krene,
zažudi da umre potom.
Vaj, zna samo duh čoveka
i za život i za mrenja:
Dve obale ushićenja,
koje plodi ista reka.
Zbirka: Pesme sunca, ciklus: Lirika 1943
Nad umorenim Parizom tavna se spušta noć, I tavni plašt uvija zrak i svet. Tišina mrtva. Lahora blagim letom Nepokrenut povijen … [više] about Vartolomejska noć
Ne mogu dalje! Ovdje ću stati, Gora će meni pokoja dati. Gora je vazda primala one Što ljuto pate i što ih gone. Noć je … [više] about Putnik
Ceo dan sunčani zvone bučna zvona, Sva je Prizren gradska otvorio vrata, Kad javiše trube da iz Avinjona Stižu poklisari, tri … [više] about Car
Na tičarskom ravnom polju, gde protiče hladna Drina, Sa lisnatom svojom krunom hrast se diže od starina. Njega munja ne udara, … [više] about Na Tičaru
Sa surih kamenih brda, goneći čupavo kljuse, S naramkom trnja i s puškom, ljubavi vična i boju, Ti slaziš, Adile draga. A tvoje … [više] about Arnautka
Poezija.info je portal na kojem možete pronaći kompletne pesme srpskih klasičnih pesnika. Predstavljamo vam poeziju već objavljivanih, … [više] about O nama
Ostavite odgovor