Jovan Dučić bio je jedan od najznačajnijih srpskih modernističkih pesnika. Pisao je pesme, novinske članke i političke brošure. Njegove pesme bile su posebne i veoma su mnogo uticale na razvoj srpskog modernizma.
Pesme
- Akordi
- April
- Ave Serbia
- Beskrajna pesma
- Bogu
- Bor
- Bregalnica
- Bukva
- Car
- Carica
- Čednost
- Čekanje (Dugo se u potoku kupa)
- Čekanje (Doći će i trenut poslednji i sveti)
- Čežnja
- Čovek govori Bogu
- Ćuk
- Ćutanje
- Dalmacija
- De Profundis
- Dosada
- Dubrovački arcibiskup
- Dubrovački barok
- Dubrovački epitaf
- Dubrovački karneval
- Dubrovački Madrigal
- Dubrovački pastel
- Dubrovački poklisar
- Dubrovački requiem
- Dubrovački senator
- Dubrovačko vino
- Dubrovnik
- Duša
- Dvoboj
- Ekstaza
- Gama
- Gnezdo
- Gozba
- Hercegovina
- Himera (Nevidljivom suncu pružam žudne ruke)
- Himera (Pamtim te pute kud sam jedrio)
- Himna pobednika
- Hišćansko proleće
- Horda
- Izmirenje
- Jablanovi
- Jedne večeri u suton
- Jesenja pesma
- Jutrenji sonet
- Kiša
- Kob
- Kopljanici
- Kraj
- Kraj mora
- Krila
- Lepota
- Leto
- Ljubav (Je li ovo ljubav)
- Ljubav (Stoji pusta crkva bez glasa i zvona)
- Maćedonija
- Manastir
- Međa
- Mesečina
- Mir
- Mirna pesma
- Moja ljubav
- Morska vrba
- Mrak
- Mravi
- Najtužnija pesma
- Napon
- Napor
- Naša srca
- Natpis
- Nedelja
- Neprijatelj
- Noć (Padaju sutoni prvi plavi)
- Noć (Već sja Kumovska Slama)
- Noćni stihovi
- Nomadi
- Nostalgija
- Novembar
- Oči
- Omorina
- Opsena
- Padanje lišća
- Paž
- Pesma (Gospod me seja celo vreme)
- Pesma (Izgubih u tom nemiru)
- Pesma (Jednim istim putem)
- Pesma ljubavi
- Pesma mraka
- Pesma (Nikad ne znam kud će ova pesma hteti)
- Pesma (Noć je najednom pala crna)
- Pesma (Ove mirne pesme)
- Pesma srca
- Pesma sutona
- Pesma umiranja
- Pesma ženi
- Pesme bogu
- Pesme smrti
- Pesme ženi
- Pobožna pesma
- Podne
- Poezija
- Polje
- Ponoć
- Pored vode
- Poslednja pesma
- Povratak (Vratiće se opet kada lišće pane)
- Povratak (Kad moj prah)
- Poznanstvo
- Priča
- Pustinja
- Put (Da mi je da nađem)
- Put (Da pođem uz reku)
- Putnik
- Radovište
- Rapsodija
- Raspuće
- Rastanak
- Refren (Znadem za neme sutone)
- Refren (Snevaj, da uvidiš da prolazni snovi)
- Rezignacija
- Rimski sonet
- Samoća
- Saputnici
- Sat
- Sati
- Selo
- Seme
- Senka
- Seta
- Simbol
- Slava
- Slušanje
- Slutnje (Kako vreme teče tromo i bezlično)
- Slutnje (Taj zamor bez sna i bez pomoći)
- Snovi
- Sonata
- Srce (Moje tamno srce)
- Srce (Srešćemo se opet)
- Stihovi
- Strah
- Strofe jednoj ženi
- Stvaranje
- Šum
- Šuma
- Sumnja
- Sunce (Kroz moj sâd reka teče)
- Sunce (Na žitu plamti)
- Suncokreti
- Suša
- Susret (Čekasmo se dugo)
- Susret (Jedne se noći beše srela)
- Suton
- Suza
- Svitanje
- Tajna (Naše dve ljubavi)
- Tama
- Tišina
- Trenuci
- U sumraku
- Vardar
- Veče
- Večernje
- Večnoj Srbiji
- Velika noć
- Vetar
- Vladičica
- Vraćanje
- Za zvezdama
- Zalazak sunca
- Zamor
- Zapis
- Zašto?
- Zavet
- Zborav
- Žena
- Zimski pastel
- Žitije
- Zvezde (Kad nebo zasja prvo veče)
- Zvezde (Visoko u granju mirno gore zvezde)
Biografija
Jovan Dučić rođen je u Trebunju, najverovatnije 1872. godine, iako neki historičari kažu da je rođen 1874. Jovanov otac bio je trgovac i poginuo je 1875. godine u Hercegovačkom ustanku, a majka mu je umrla 1900. godine. Jovan je imao još dvoje braće iz majčina prvog braka.
Jovan je polazio osnovnu školu u rodnom mestu. U Mostaru je završio trgovačku školu, jer se tamo preselio s porodicom, a onda krenuo u Učiteljsku školu u Sarajevu. Diplomirao je u Somboru 1893. godine.
Nakon završenih škola radio je kao učitelj po raznim mestima. Dok je radio u Bijeljini, napisao je patriotske pesme „Otadžbina“ i „Oj, Bosno“ zbog čega ga je Austrougarska vlast proterala iz tog mesta. Nakon toga Dučić nije mogao da pronađe posao kao učitelj, sve dok se nije zaposlio u jednoj manastirskoj školi. Kao učitelj je radio i u Mostaru, gdje je s Aleksom Šantićeom pokrenuo časopis Zora i književni krug.
U Mostaru je takođe bio uhapšen i otpušten s posla. Te godine otišao je na studij u Ženevu. U inostranstvu, tačnije u Ženevi i Parizu, proveo je desetak godina, održavajući veze s prijateljima u Mostaru i surađujući s domaćim novinama i časopisima.
Dučić je u Ženevi diplomirao pravo i vratio se u Srbiju, gde je dobio posao pisara. Takođe je bio i suosnivač Narodne odbrane u Kraljevini Srbiji. Postao je diplomata i posao ga je vodio po raznim delovima Evrope i Bliskog Istoka.
Za vreme Drugog svetskog rata, Dučić je bio u Portugaliji, odakle je iste godine otišao u Indijanu, u SAD. Tamo je vodio organizaciju srpske dijaspore. Pisao je pesme, novinske članke i političke brošure. Pesme su mu objedinjene u mnoge zbirke pesama, među kojima je i zbirka „Pesme“ – prva zbirka, koju je izdao 1901. godine. Osim poezije, pisao je i prozu te literarne eseje i studije.
Dučić je umro 1943. godine u Indijani u SAD-u, a njegovo telo je tek 2000. godine prebačeno u rodno mesto Trebinju, što mu je bila želja za života. U sećanje na Jovana Dučića i njegovo posebno i važno mesto u književnosti, svake godine dodjeljuje se nagrada za pesništvo „Jovan Dučić“, kao dio manifestacije „Dučićeve večere“ u gradu Trebinju.
Izvor: Biografija.rs
Ostavite odgovor