Celle que j’aime est â prêsent en Chine
Gautier
Ona koju volim sada je sred Kine,
U hladnoj tišini večno snežnih gora,
Sama. Katkad, kao zrak mesečev, mine
Pustim odajama usamljenog dvora.
Tu tuguje ona čekajući mene,
I sa svojih gora od snega i leda
Uzdišući za mnom bolećivo gleda,
I u slatkoj čežnji neosetno vene…
A kad je ponesu u grad palankini,
Bledu, kroz redove borova i smreke,
Setno naslonjenu na jastuke meke,
– Zadrhte od čežnje redom svi perčini…
Ostavite odgovor