Srce sa svojim zlatnim ključima
bije u brave tamne kapije,
gde ćuti zla i nedokučima
istina moja koja vapije.
A laž sa usta koja poljubim,
(Otrov u zlatnoj čaši pričesti,
ubica s mačem svojim stogubim),
mrači sve pute moje ničesti.
Sjaji dan međ crnim borima,
mrkne noć izmeđ belih krinova,
božji lik trepti na svim morima,
svaki čas svemir niče iznova.
A veru moju crkva ubila,
a moju sumnju strah zaledio,
usta me laži samo ljubila,
izdajnik samo za mnom, sledio.
Moj se duh božjeg vina napije,
srce se svetoj reči otvori,
a bdim pred strašnom bravom kapije,
kao pred gradom gde su zlotvori.
Zbirka: Pesme sunca, ciklus: Lirika 1943
Ostavite odgovor