Stoji tutanj konjskih oklopa i zveka
Pancira. Već podne pada na vrhunce.
Car gleda, još vrve, strašni iz daleka –
Svaki u svom štitu nosi jedno sunce.
Kacige od tuča; vlastelinski šlemi
S paunovim perjem; na rukama svima
Teške rukavice; steg za stegom stremi –
Sto novih pobeda već huče u njima.
Dok nad Paunima blisnu zadnja zraka
U zlatu jednoga konja i junaka –
To despot Oliver od Lesnova, minu.
Posut draguljima u ruci mu sinu
Teški krst za Solun, kad padne od mača:
Svetom Dimitriju poklon osvajača.
Ciklus: Carski soneti
Ostavite odgovor