Jest, nema na tebi nijednoga dela
Da se mome oku mogao da skrije,
Nijednog prevoja blistavog ti tela
Da se moj poljubac na nj spustio nije.
Znam te tako dobro: u rastanka čase
Ti preda me stupaš sva sjajna i živa,
Znam kada će suze oko da ti kvase,
Znam kad ti se duša miloštom preliva,
A kad u njoj nosiš svu toplinu Juga…
Pa ipak si svakog dana nova meni,
Uvek nova, uvek tako čudno druga,
I nikada slična jučeranjoj ženi.
Ta moć tvoja čudna zaslepljava mene
Raznovrsnim sjajem, mirisom, i bojom.
– Oh, budi jedanput ko i druge žene,
Da odahnem najzad pred lepotom tvojom!…
Ostavite odgovor