srpska poezija
U baštici lepoj, gde je gusti hlad,
Rastao je ljiljan, ponosit i mlad;
I njegovo lepo i nevino lice
Ljubio je cvetak plave ljubičice.
Svakog Božjeg dana, u osvitak ran,
Bisernom ih rosom umivao dan,
I u gustom hladu, u snevanju milom,
Hlad ih blag je uljuljkavô krilom.
I bura ih zasta u snevanju tom,
I ljiljan je pao i svenuo s njom –
I na mestu onom, gde je niklo cveće,
Sad se korov diže i kopriva kreće.
Objavljeno: 16.12.1882.
U ranom dobu, kada s čežnja tajnih Treperi duša, s njome sam se srio Na izvorima gora zavičajnih. U njenoj ruci pun je kondir … [više] about Susret
Evo me, Gospo, nakon triest leta Sa proređenom, progrušanom kosom, Ko priviđenje sa drugoga sveta, Na Pegazu olinjalom i … [više] about Oproštajna pesma
Ne dižu se više sa šarenih polja Lagani lepiri i svilena stada; Sve obavi jesen maglovitim velom, I uvelo lisje na zemljicu … [više] about Zadocnjeni putnik
Pred hladni Venusov kip, pod senkom pitome noći, Tibulo, kvirit mlad, začuđen, zastade nemo, I čudni gledaše lik. Na krilu … [više] about Tibulo
Učenik Čestiti Kleone, krenimo se dalje! Svaki žbun me sebi, svaki cvetak mami, I potočić bistri što nam žubor šalje, I vis … [više] about Kleon i njegov učenik
Poezija.info je portal na kojem možete pronaći kompletne pesme srpskih klasičnih pesnika. Predstavljamo vam poeziju već objavljivanih, … [više] about O nama
Ostavite odgovor