Dočepo se mali brata
očevoga sata,
a sat je od zlata
pa ima i vrata,
– ala je to lepo!
A na uvo kad ga metne,
tad se čuje neka zveka,
sat govori: tika-taka!
Brata misli: hoće mleka.
– Ala je to mudro!
Zalio ga slatkim mlekom
nekoliko puti,
brata misli: sat se najo
pa sad zato ćuti.
– Al’ se razumemo!
Sad su puni obadvoje,
i satić i brata,
obadvoje sada ćute.
A kad dođe tata,
– al’ će biti gužve!
Ostavite odgovor