Mali Jova jedio se
što je tako mali,
popeo se na stolicu
pa se, visok, hvali.
Jedio se mali Jova
što nema brkova,
nagario nausnice:
„Sad sam čika Jova!“
Mali Jova silom htede
da je čovek stari,
pa metnuo preko nosa
neke naočari.
Od kudelje napravio
dugu sedu bradu,
a ogrno dedin prsluk
da ga ne poznadu.
P’ onda reče: „Poč mi dajte,
vi, koji ste mali!“
A drugovi, kad videše,
svi ga ismejali.
Mali Jova pokunji se
od srama i stida,
a evo ti starog dede,
pa mu prsluk skida:
„Dole, Jovo, sa stolice,
skidaj naočari,
utri brke, skini bradu,
ti još nisi stari!
Svašta ima svoje vreme,
onda lepo liči,
što j’ od Boga kome dato,
nek se time diči!“
Ostavite odgovor