Kada se jave na crti,
na kraju tuge i pira,
visoke planine smrti,
i hladna jezera mira –
ko čeka na međi? O, ta
najveća tajna što traje:
Granica dveju lepota
i dveju sujeta! Šta je?
To nemo raskršće vera,
most bačen između sreća,
ta međa dveju himera
– neg život i smrt je veća!
Znam, čuva bezglasna žica
sve zvuke neba i sveta,
i crna ponoćna klica
sve boje sunčanog leta…
A strašna međa šta znači,
što deli pokret od mira?
Šumna je reka, kad smrači,
Od svojih obala šira.
Zbirka: Pesme sunca, ciklus: Večernje pesme
Ostavite odgovor