srpska poezija
Moj život nije protekô zaludu!
Sudba je moja kô sudba ratara:
Plodove svoje tekô sam u trudu,
I moje čelo mnogo trnje para.
Kao rijeka kroz otpornu spilu,
Svojom sam snagom svoje našô pute,
I gordo gledô svih prepona silu
Vjerujuć, Bože, u ljubav i u te.
Je li bijedom moj drug shrvan bio,
S njime sam i ja svoje suze lio –
Čiste, svijetle kô svjetlost oltara.
Moj život nije protekô zaludu!
Plodove svoje tekô sam u trudu,
I moje čelo mnogo trnje para.
1. Pesničkoj priči proteklo je doba, Romani danas "uživaju pravo"; I ja je ne bih dizao iz groba, Da sedu prošlost ne poštujem … [više] about Usamljeni grobovi
S duhovne visine svoje ti si mi pružila ruke, Tvoj govor, anđelski nežan, očara meni sluh: Kô demon, odbačen nebom ja slušah … [više] about S duhovne visine svoje ti si mi pružila ruke
Gledaću tvoj sjajni sen na talasima, i stope na pesku; s jutrom na vrhuncu, kao prvo gnezdo budno među svima, ja te pevam kao … [više] about Strofe jednoj ženi
Proleće milo na zemlju slazi, I sunce zdravi polja, breg, Studene zime gube se trazi. I kopni sneg. Razbivši srdito led, s … [više] about Proleće
Prestaću i ja skoro. I sa mnom, zanavek možda, Spomen ljubavi tajne zelena pokriće trava I večni zaborav s njome. Na mome … [više] about Elegija (1885)
Poezija.info je portal na kojem možete pronaći kompletne pesme srpskih klasičnih pesnika. Predstavljamo vam poeziju već objavljivanih, … [više] about O nama
Ostavite odgovor