1.
Šta ja hoću? Čemu srce žudi?
Ah, ta ko bi razumeti mogô…
A želja je ognjevitih mnogo,
Što mi ognjem raspaljuju grudi.
Moja duša od detinjskih dana
Stremila je u burnome letu
U predele zanošljivih strana,
Nekom čudnom, nepoznatam svetu,
Gde radošću sve živo miriše
I večitom harmonijom diše.
2.
Sad ne žalim obmanute nade,
Niti letim u nebeske strane;
Ja ne tražim prijatelje mlade,
Moje davno pogubljene dane!
Ja ne ištem nežnog sažaljenja
Od ledenih i paklenih ljudi:
U danima gorkoga mučenja
Njinim ledom zamrzô sam grudi…
Vaši borci mene malo plaše,
Hladno pljujem na svetinje vaše!
3.
No jesenji kada stignu dani,
I na put se lastavica krene,
Prijatelji, setite se mene
U dalekoj, nepoznatoj strani
I u vašem prijateljskom krugu
Podignite napunjene čaše,
Nazdravite svome vernom drugu
Iz mladosti, iz prošlosti vaše
A vetar će pozdrav mi doneti
Kroz dubrave i mračne vrleti.
Objavljeno: 25.12.1886.
Ostavite odgovor