srpska poezija
Kad jeknu zvona s crkvice stare
Tiho i bônô kroz noćni mrak,
A suvo granje zašušti blago,
Ljubeći prvi zoričin zrak
Svetinje puna duša mi leće
Tamo, gde večni boravi Bog,
Pa mu se moli molitvom blagom:
O, čuvaj, Bože, anđela mog!
Anđela onog, što bludi noću,
I s duše goni nesnosan san,
I duši mojoj kreposti daje
U gorki časak, u strašan dan.
Anđelskim krilom neka me štiti
Kroz život ovaj mučan i klet
A smrt kad dođe, nek sa mnom onda,
Ka nebu zračni upravi let.
Objavljeno: 1880.
Htedoh da mi ljubav ima lice sretno, Kao rečna nimfa, čije vlasi duge Veselo crvene; ali beše setno, I kose joj behu tamne, ko … [više] about Sonata
Došlo je vreme kad nam kosa sedi, I naša čula postepeno grube. Stojimo tako skrušeni i bledi Dok našu starost objavljuju … [više] about Setna pesma
Pozdravljam tebe i tvoju samoću, Tvoj šum i zlatni povratak zvijezda! Kô tice kad ih gone iz gnijezdâ, Ja bježim tebi, jer … [više] about Oživi mene, noći…
Pomeni me u molitvama tvojim Kad sunce pada za daleke gore, Jer znaj da mene kobne misli more, I da se, kao slabo dete, … [više] about Priziv
I davno trag ljudi kud nesta, još širom po poljima plinu - sav gorki mir pesme što presta, i miris žetve što minu. I davno … [više] about Seta
Poezija.info je portal na kojem možete pronaći kompletne pesme srpskih klasičnih pesnika. Predstavljamo vam poeziju već objavljivanih, … [više] about O nama
Ostavite odgovor