srpska poezija
Kad jeknu zvona s crkvice stare
Tiho i bônô kroz noćni mrak,
A suvo granje zašušti blago,
Ljubeći prvi zoričin zrak
Svetinje puna duša mi leće
Tamo, gde večni boravi Bog,
Pa mu se moli molitvom blagom:
O, čuvaj, Bože, anđela mog!
Anđela onog, što bludi noću,
I s duše goni nesnosan san,
I duši mojoj kreposti daje
U gorki časak, u strašan dan.
Anđelskim krilom neka me štiti
Kroz život ovaj mučan i klet
A smrt kad dođe, nek sa mnom onda,
Ka nebu zračni upravi let.
Objavljeno: 1880.
Večeri sveta, hoću li te i ja Slaviti pjesmom radosti i sreće? U mome oku, evo, suza sija, I moje rane postaju sve … [više] about Badnje veče
Mrem... Sa mojih njiva eno drugi žanje... Tamo više nema stare kuće moje - Pod očevim krovom strana čeljad stoje, I šljemena … [više] about Povratak
Ti si lepa naša carica u kruni, S deset dubrovačkih paževa; i greje S tebe sjaj dragulja što donese puni U Kotor brodovi s … [više] about Carica
Munjom opaljen grm na surom proplanku stoji, Kô crn i mračan div. I guste travice splet Gordi mu uvija stas - i gorski nestašan … [više] about Grm
Zgurena na snegu seoska kapela zebe usred groblja. Nebesa su bela. Niotkud ni vetra da se javi šumom, i zaplače gdegod za … [više] about Zimski pastel
Poezija.info je portal na kojem možete pronaći kompletne pesme srpskih klasičnih pesnika. Predstavljamo vam poeziju već objavljivanih, … [više] about O nama
Ostavite odgovor