srpska poezija
Kad jeknu zvona s crkvice stare
Tiho i bônô kroz noćni mrak,
A suvo granje zašušti blago,
Ljubeći prvi zoričin zrak
Svetinje puna duša mi leće
Tamo, gde večni boravi Bog,
Pa mu se moli molitvom blagom:
O, čuvaj, Bože, anđela mog!
Anđela onog, što bludi noću,
I s duše goni nesnosan san,
I duši mojoj kreposti daje
U gorki časak, u strašan dan.
Anđelskim krilom neka me štiti
Kroz život ovaj mučan i klet
A smrt kad dođe, nek sa mnom onda,
Ka nebu zračni upravi let.
Objavljeno: 1880.
Ja poimam dobro neminovnost zala, Sklop celog života, sa tugom i bedom, Ja znam šta je sudba sviju ideala, - Moje znanje vidiš … [više] about Misao
Koračaše nema, hladna, pored mene, bez srebrne suze u mutnome oku; Kraj nas behu mrtve ruže i vrbene, padalo je veče na vodu … [više] about Padanje lišća
Jedne se noći beše srela, na jednoj zračnoj stazi, duša u nebo što se pela, i angel što na svet slazi. Angel ispriča priču … [više] about Susret (Jedne se noći beše srela)
Gariče, mani zanos drag, Silazi s tvoga trona, Nek drven skiptar nosi vrag I krunu od kartona! Pod skromnom senkom doma … [više] about Mome Gariku
Visoko u granju mirno gore zvezde, I široka pesma mora u tišini Čuje se oko nas; i ti glasi jezde Ko da rosa pada u srebrnoj … [više] about Zvezde (Visoko u granju mirno gore zvezde)
Poezija.info je portal na kojem možete pronaći kompletne pesme srpskih klasičnih pesnika. Predstavljamo vam poeziju već objavljivanih, … [više] about O nama
Ostavite odgovor