srpska poezija
Sama vrba stoji nad morem, vrh sveta,
rasplela je kosu zelenu i dugu,
naliči na nimfu koja je prokleta,
da postane drvo i da šumi tugu.
Sluša pesmu gora kada jutro rudi,
agoniju vode u večeri neme,
nepomično stoji tamo gde sve bludi:
oblaci i vetri, talasi i vreme.
I tu šumi s njima, dajući, polako,
moru koju granu, vetru listak koji:
i, kô srce, sebe kidajući tako,
tužno šumi život. – Sama vrba stoji…
Zbirka: Pesme sunca, ciklus: Senke po vodi
Čuj, kako jauče vetar kroz puste poljane naše, I guste slojeve magle u vlažni valja dô... Sa krikom uzleće gavran i kruži nad … [više] about U poznu jesen
Na tičarskom ravnom polju, gde protiče hladna Drina, Sa lisnatom svojom krunom hrast se diže od starina. Njega munja ne udara, … [više] about Na Tičaru
1. Na pučini plavoj tišina počiva, Za Olimpom sunce u tami se skriva. Sa galija carskih, što na moru leže, Kroz večernji suton … [više] about Noćni glasovi
Male ikone, no veliki dar, koje imaju presvetli lik Vladičin i prečiste Bogomatere, što ih veliki i sveti muž darova mladom … [više] about Tuga za mladencem Uglješom
Oj ne šumi, majko, gorice zelena! Ne uzbunjuj moju umorenu grud: Željno čeka mene zorica rumena, Da me vodi caru - na potonji … [više] about Razbojnička pesma
Poezija.info je portal na kojem možete pronaći kompletne pesme srpskih klasičnih pesnika. Predstavljamo vam poeziju već objavljivanih, … [više] about O nama
Ostavite odgovor