srpska poezija
Sama vrba stoji nad morem, vrh sveta,
rasplela je kosu zelenu i dugu,
naliči na nimfu koja je prokleta,
da postane drvo i da šumi tugu.
Sluša pesmu gora kada jutro rudi,
agoniju vode u večeri neme,
nepomično stoji tamo gde sve bludi:
oblaci i vetri, talasi i vreme.
I tu šumi s njima, dajući, polako,
moru koju granu, vetru listak koji:
i, kô srce, sebe kidajući tako,
tužno šumi život. – Sama vrba stoji…
Zbirka: Pesme sunca, ciklus: Senke po vodi
Još bakreno nebo raspaljeno sija, sva reka krvava od večernjeg žara; Još podmukli požar kao da izbija iza crne šume starih … [više] about Zalazak sunca
Opet sam te sreo tamnu, punu sete - Braniš nevidljivoj suzi da poteče; Ko sen beznadežni, tako, jadno dete, Ti beše pored nas … [više] about Rastanak
Jovan Jovanović Zmaj (Čika Jova), poznati srpski pesnik i književnik te začetnik satirično i društveno angažovanog pesništva u … [više] about Jovan Jovanović Zmaj
U tavno zelenom sadu ugodni hladak se širi, Sanljivo žubori potok i ruža prijatno miri I plavi pomenak cveta. Pred gordom … [više] about Pomenak
Jedan krevet, astal, knjige u ormaru, U kutu bačene novine bez broja, I lik majke moje visi o duvaru uz ikonu, - eto, to je … [više] about Moja soba
Poezija.info je portal na kojem možete pronaći kompletne pesme srpskih klasičnih pesnika. Predstavljamo vam poeziju već objavljivanih, … [više] about O nama
Ostavite odgovor