Danas, draga moja, poljem pada slana,
I hore se zvona iz dalekog grada,
A ravnicom crnom širi se i vlada
Mutna atmosfera zadušničkih dana.
Danas, draga moja, poljem pada slana.
Osećaš li, draga, kraj opšteg razvića
Klicâ, žudnih da se što pre na svet jave,
U humkama svežim, ispod nove trave,
Tajno raspadanje prežaljenih bića?…
– Daj mi usta tvoja, daj mogućnost tajnu
Da, živ, zaboravim da sam živ, da svuda
Vidim samo sreću i dobrotu krajnu,
Da spokojan budem i tih kao Buda!
Daj mi usta tvoja, daj mogućnost tajnu!
Jer osećam stalno raspadanje bića,
I dok pokraj mene mre priroda mlada,
Nečujno, u samom početku razvića,
I crnom ravnicom tiho pada slana,
U mojoj se duši prostire i vlada
Mutna atmosfera zadušničkih dana…
Ostavite odgovor