Da, svi Gaskonjci nisu iz Gaskonje:
Ima ih, Gospo, širom celog sveta
Što ljube, pišu pesme, jašu konje, –
Puna je zemlja gaskonjskih kadeta.
No ja sam ipak retkost među njima:
Ne ističem se rado. I sad, evo,
Da ritam bude zvučniji, i rima,
Ustupam mesto onom što je pev’o
Roksani nekad, neka mesto mene
Otpeva opet pesmu svoju staru,
I neka kaže čar ljubljene žene
U svom starinskom ljubavničkom žaru.
A niko neće videti da sada
Promenile se uloge: Sirano
Govori, peva, plače, kleči, pada,
– No ja mu reči šapućem lagano…
(Cyrano de Bergerac)
Ostavite odgovor