srpska poezija
Ko ogromna sablast Večna Varoš spava,
Dok sipaju na nju Sunca zraci vreli
I dok julsko podne tromo otkucava
Na trošnom zvoniku crkve Ara Coeli.
Sve je tako mrtvo, i ljudi i stvari.
Sve poleglo pod pritiskom neke sile:
Obelisci i stubovi, carske vile,
Tužni kiparisi i palaci stari,
I forumi pusti gde narod ne veća…
Sve klonulo, svako biće, svaka zgrada.
To nad Večnim Gradom kao mora, pada
Teška tradicija bezbrojnih stoleća…
Ide sen moja pored mene, ognjena sablast i džin modar; Preda mnom kao vođ bez smene, kao žbir za mnom, nem i bodar. Pred … [više] about Senka
Štekće lisica gladna i vihor poljanom duše, A oko pojata selskih sa rikom oblaze vuci; U selskoj čađavoj krčmi svirka se i pesma … [više] about Štekće lisica gladna
Veče je odavno prošlo... U šumarcima gustim Bezbrojnih, malenih tica zvučni je stao hor; Ponoć je spustila veo. Po dolinama … [više] about Veče je odavno prošlo…
Kako je lepa ova noć! Gle, svuda, S topole, rasta, bagrema i duda, U mlazevima zlatokosim pada Nesuštastvena mesečina. … [više] about Božur
Hladna jesen magle svija Poljem zelenim, Sunce trepti, sunce sija Zrakom ledenim. Na ognjištu plamen liže Kamen studeni, I … [više] about San
Poezija.info je portal na kojem možete pronaći kompletne pesme srpskih klasičnih pesnika. Predstavljamo vam poeziju već objavljivanih, … [više] about O nama
Ostavite odgovor