srpska poezija
Ko ogromna sablast Večna Varoš spava,
Dok sipaju na nju Sunca zraci vreli
I dok julsko podne tromo otkucava
Na trošnom zvoniku crkve Ara Coeli.
Sve je tako mrtvo, i ljudi i stvari.
Sve poleglo pod pritiskom neke sile:
Obelisci i stubovi, carske vile,
Tužni kiparisi i palaci stari,
I forumi pusti gde narod ne veća…
Sve klonulo, svako biće, svaka zgrada.
To nad Večnim Gradom kao mora, pada
Teška tradicija bezbrojnih stoleća…
Kad nebo zasja prvo veče, ču se glas zvezde s vidokruga: - Ja sjam za srećne, jedna reče, - A ja za bedne, kaže druga. - Ja … [više] about Zvezde (Kad nebo zasja prvo veče)
Kad i meni dođe čas da mreti treba, Bože, daj da umrem u jesenje noći, Nasmejan i vedar, u mladačkoj moći, Pod raskošnim sjajem … [više] about Želja
Svud tišina, samo potok Kroz travicu što žubori, Ispod tamni senki drva Sa šuštanjem lišća zbori. Srce! tu je mesto za … [više] about Svud tišina…
Pod čudnim znacima osvanu današnji dan. Nebo je sumorno bilo. I sjajni točak svoj, na burnom ishodu svome, Zadrža večitost … [više] about Poslednji dan
O plodu zbori cvet što padne, reka o huci plimâ; O ognju sunca zvezde hladne, a suton o svitanjima. Osmeh za slasti … [više] about Priča
Poezija.info je portal na kojem možete pronaći kompletne pesme srpskih klasičnih pesnika. Predstavljamo vam poeziju već objavljivanih, … [više] about O nama
Ostavite odgovor