Na rastanku

Pogledaj, dušo, mirisno cveće,
Kako se ljupkim osmehom smije;
Gle, kako laka pčelica sleće,
Da slatki miris sa njega pije –
A tvoja želja kuda te kreće,
Ni cveće tamo mirisno nije!
Ah, stegni želje srdašca svoga,
Ostani, dušo, kod doma tvoga.

Na blagom krilu tišine iaše
Ljubazna skromnost ljubavlju žudi,
A tamo stranci i ljubav daše
Za grešne strasti ledenih grudi;
Ta gde se čiste pomisli plaše,
Zar ima sreće kod onih ljudi?
Ah, stegni želje srdašca svoga,
Ostani, dušo, kod doma tvoga!

Ne pružaj čiste usnice tvoje,
Jer smrtnim pićem zabluda poji –
Bog će da lice odvrati svoje
Od srca, što ga pakao svoji;
I teško svakom na mestu, koje
Zabluda samo u nebo broji!
Ah, stegni želje srdašca svoga,
Pa zvezdom sijaj kod doma tvoga.

Objavljeno: Februar, 1882.