srpska poezija
Život je ljudski što i dim,
Bezbrojne slike lete s njim
Za jedan dan, za jedan čas,
Pa kao i njih nestaje nas.
Zalud ih čovek natrag zove,
Spokojno one zrakom plove;
Ni molbe naše ni naš jad
Ne čuju one više tad;
I samo tužna uspomena
Ostaje dalje za vremena.
Objavljeno: 7. 2.1886.
Gospod je tako hteo da me stvori U zemlji gde se monotono živi; Promiču dani ni bolji ni gori, I, sivi, klize u nedogled … [više] about Pelazno pokolenje
Svud tišina, samo potok Kroz travicu što žubori, Ispod tamni senki drva Sa šuštanjem lišća zbori. Srce! tu je mesto za … [više] about Svud tišina…
Burni Terek šumi, teče, I srdito igra val, Pa pred sobom zemlju seče Kroz neravni Darijal. Po obali rosno cveće Čarolijski … [više] about Tamara
Odvela me tuga i misli zloslutne u polje, daleko. Trava puna rose. Tužno stoje vrbe iznad vode mutne, hladni vetri mrse zelene … [više] about U sumraku
Kad poteče mladost, što nas služi sada i pokida život sve žice veselja, kad nas borba smori i nevolja svlada, i nestane davno … [više] about U spomenicu
Poezija.info je portal na kojem možete pronaći kompletne pesme srpskih klasičnih pesnika. Predstavljamo vam poeziju već objavljivanih, … [više] about O nama
Ostavite odgovor