srpska poezija
jednoj lepoj seoskoj devojci umrloj 2. marta 1855.
Tvoje se druge kupe,
Oj, lepa devo ti,
Ruzmarin cveće svaku
Kiti zeleni.
Pod vencem i ti, mlada,
Dočeka danas sve,
Ali ne kao neva
Svate kićene.
A svaki suze roni.
Na kakav ideš put
Kad s’ zvona glasi roje
I majka bije grud?
Svenuo to je cvetak
U maju veka svog,
Smrti ga ladna ruka
Sa sveta skide tog.
Suze ga sviju prate
Jer lepa duša bi,
Pak se i bogu samom
Na nebu omili.
1855.
Podigni zavese teške, i okna, i šalone, Pogledaj kako sunce u plavoj pučini tone; S dalekih obala morskih bezbrojne galije … [više] about Podigni zavese teške
Sve putem koji vodi slavi, Krenuše kao vojske mraka. Biće se danas kao lavi U noći tuđeg mravinjaka. Učiniće ga opštim … [više] about Mravi
I davno trag ljudi kud nesta, još širom po poljima plinu - sav gorki mir pesme što presta, i miris žetve što minu. I davno … [više] about Seta
Gospodin Bartolo, vlastelin s Posata, Doctor in utroque i đak Salamanke, S čipkastom ko pena jakom oko vrata, otmenog morala, … [više] about Dubrovački pastel
Padaju sutoni prvi plavi, i zvezda već zrači s rečnog dna, zasipa s topola mir po travi... Anđeli veslaju barke sna. Nestaje … [više] about Noć (Padaju sutoni prvi plavi)
Poezija.info je portal na kojem možete pronaći kompletne pesme srpskih klasičnih pesnika. Predstavljamo vam poeziju već objavljivanih, … [više] about O nama
Ostavite odgovor