Kada me zamori ravnodušno, bedno
Vreme, u časima bezbojnim i sivim,
Rađa mi se želja: ja bih da doživim
Ili sreću ili nesreću, svejedno.
I ta tamna želja negde u dnu grudi
Raste, ko poplava kakve mračne sene.
I svakoga jutra budna je pre mene;
I često zagreje, i često zastudi.
U duši zasvetli… koje je to doba:
Zora ili veče? Plam što je zablisto;
Šta je? Mislim ljubav, a ono je zloba!…
A meni se čini tako jedno isto…
Zbirka: Pesme sunca, ciklus: Duša i noć
Ostavite odgovor