srpska poezija
S mora na čijoj crnoj ploči
sva mirna sunca sedaju,
do na breg smrti, s koga oči
na oba sveta gledaju –
Ponor po ponor, gde god sinu
s nebeske svetle čistine…
Dok putić jednom najzad minu
između sna i istine.
Vaj, ništa više da ne prene
taj puhor sna i zamora,
penji se tiho, zimzelene,
uz ploču bledog mramora.
Zbirka: Pesme sunca, ciklus: Lirika 1943
Pod ljupkim nebom Arkadije sretne Pitom i ljubak nihao se cvet, Al' jednog dana iz doline cvetne U tuđ je prenet svet; Gde … [više] about Pod ljupkim nebom
Na tičarskom ravnom polju, gde protiče hladna Drina, Sa lisnatom svojom krunom hrast se diže od starina. Njega munja ne udara, … [više] about Na Tičaru
Ljubavi umiru bez zbogom, sred njine agonije duge, neme, nepristupne… Niču i mru u svoj lepoti tišine, i krišom zatvore svoje … [više] about Pesma umiranja
U tužnom oku suncokreta, što nemo prati neba bludnje, tu su sve žeđi ovog sveta, sva nespokojstva i sve žudnje. Šume u … [više] about Suncokreti
Moja sumnja strasna, i svetla, i plodna, moje drugo biće i drugi vid; jetka, brani koju čašu da ispijem do dna, i da koju sreću … [više] about Sumnja
Poezija.info je portal na kojem možete pronaći kompletne pesme srpskih klasičnih pesnika. Predstavljamo vam poeziju već objavljivanih, … [više] about O nama
Ostavite odgovor