S mora na čijoj crnoj ploči
sva mirna sunca sedaju,
do na breg smrti, s koga oči
na oba sveta gledaju –
Ponor po ponor, gde god sinu
s nebeske svetle čistine…
Dok putić jednom najzad minu
između sna i istine.
Vaj, ništa više da ne prene
taj puhor sna i zamora,
penji se tiho, zimzelene,
uz ploču bledog mramora.
Zbirka: Pesme sunca, ciklus: Lirika 1943
Ostavite odgovor