srpska poezija
S mora na čijoj crnoj ploči
sva mirna sunca sedaju,
do na breg smrti, s koga oči
na oba sveta gledaju –
Ponor po ponor, gde god sinu
s nebeske svetle čistine…
Dok putić jednom najzad minu
između sna i istine.
Vaj, ništa više da ne prene
taj puhor sna i zamora,
penji se tiho, zimzelene,
uz ploču bledog mramora.
Zbirka: Pesme sunca, ciklus: Lirika 1943
Put mesečev srebrn niz more se vidi, Leži beskonačan vrh zaspalih vala. Mir. Zadnji je talas došao do hridi, Zapljusnuo setno i … [više] about Pored vode
Nebesa behu mutna i razdrta, studen u nemoj sobnoj polutami; I dopiraše iz samotnog vrta muzika kiše. Mi smo bili … [više] about Jedne večeri u suton
Noć sjeverna. Konjik stiže, Juri preko stepe puste. Mjesec gori... Prah se diže Kô pramenje magle guste. No gle! Junak samac … [više] about Plijen (verzija I)
Znadem za neme sutone, kad sav šum zemlje nestane - gde srce za čas prestane, a duša zavek utone. Znadem za noći … [više] about Refren (Znadem za neme sutone)
Jesenje popodne mre u zavesama, Tužno cvili vetar iz dalekog granja. Mir. To je svečani trenut kad se sanja, I kad duša hoće da … [više] about Nostalgija
Poezija.info je portal na kojem možete pronaći kompletne pesme srpskih klasičnih pesnika. Predstavljamo vam poeziju već objavljivanih, … [više] about O nama
Ostavite odgovor