Već zora srëbri humke riđe;
Pođoše najzad nebom smelo
Sva bela stada jutra; siđe
I Nedelja u nemo selo.
U crkvi mirno drža sveću;
Na raskršću, u hučnom dolu,
Dodola ta je, sva u cveću,
Igrala tu u svakom kolu.
U kasnu ponoć krenu kući,
Kad uštap zasja iz planina;
I ode teško posrćući,
Od sunca i od novog vina.
Zbirka: Pesme sunca, ciklus: Sunčane pesme
Ostavite odgovor