Moj neprijatelju sa dva oka žarka,
s nožima u otrov zamočenim, gde si?
Ti pred čijim duhom padne svaka varka,
i o štit čiji se razbijaju svi besi!
Lepi, silni, grozni! Željan sam te i ja,
da baneš pod maskom druga ili gosta;
da takav, polu-bog, polovinu zmija,
vrebaš me kroz lišće i čekaš kraj mosta.
Da mi misli znate jedini bog i ti;
da te za leđima osećam, na miru;
da ni reč ni pogled ne mogu ti skriti;
da znaš gde je otvor na mome panciru.
I moja noćišta, i pratnju na drumu;
i moj trag na pesku, i moj sen na zidu;
i kao što ljubav zrači jednom umu,
da svirepa mržnja svetli tvome vidu.
Osvajač, zločinac, i heroj međ nama,
da te slave ljudi i nude se žene;
tvoj brod da s velikim zlatnim katarkama
pun sjajnih horova prolazi kroz pene.
Da mog boga mrziš jednom mržnjom holom,
da se gnušaš moje mudrosti; i blažen,
da moju oštricu hvataš rukom golom;
da znaš da ću biti ismejan i zgažen.
Nek se samo jedan s raskršća široka
vrati sa krvavom rukavicom; hodi!
Moj neprijatelju s dva velika oka,
svi su puti prazni i mrak je na vodi.
Da te vidim, strašni! Gluhe su mi noći
bez tvojih koraka : večno, neprekidno,
bez tebe ću biti bedan i bez moći,
mali, i unižen, i pobeđen stidno.
Zbirka: Pesme ljubavi i smrti
Ostavite odgovor