Tamo gde gusti bršljan šumori s lisnatih grana,
I bistro jezero šumi i vetrić uljuljkan spava;
Gde divlja ružica cveta, i raste zelena trava,
I blagi pokoj vlada
U drevno, iskonsko doba, u doba proletnjih dana,
Življaše nimfa mlada.
Ona je pevala pesme u vedre, zvezdane noći,
Bolno – slađane pesme. S rumenih usana njeni’
Treptaše čarobni pripev: „Ja ljubim u samoći,
Pastiru, hodi k meni.“
I pastir iđaše njojzi, zanesen mislima sretnim,
Da večno ostane tamo.
A mesec dvorogi svetli… Na obalama cvetnim
Tišina vlada samo.
Objavljeno: 11.8.1888.
Ostavite odgovor