Padaju sutoni prvi plavi,
i zvezda već zrači s rečnog dna,
zasipa s topola mir po travi…
Anđeli veslaju barke sna.
Nestaje i s danom deo mene,
putima neznanim kud i sve…
Lagano kao što i cvet vene,
umiru jeseni hladne, zle.
A kada u trenut neki kasni,
sve stvari zažele zadnjeg sna
– pred kim će poći da negde zasni
ledena zvezda sa rečnog dna?
Zbirka: Pesme sunca, ciklus: Lirika 1943
Ostavite odgovor