srpska poezija
Jesenje popodne mre u zavesama,
Tužno cvili vetar iz dalekog granja.
Mir. To je svečani trenut kad se sanja,
I kad duša hoće da ostane sama.
Često u te sate sa suzom u oku,
Ja osećam tiho u bolima dugim:
Sve je pokidano sa mnom i sa drugim,
I čekam odnekud novu reč duboku.
I dokle se dele svetlosti i tmine,
I noć pada kao paučina meka:
Sve natpêva hučna muzika tišine!
Sve nadvisi nemi glas koji se čeka!…
Zbirka: Pesme sunca, ciklus. Duša i noć
Pred hladni Venusov kip, pod senkom pitome noći, Tibulo, kvirit mlad, začuđen, zastade nemo, I čudni gledaše lik. Na krilu … [više] about Tibulo
Mirišu jasmini i modri se lovor, U srebrnom jutru još spavaju žali; Duboko u školju čuo se je govor: To zborahu prvi probuđeni … [više] about Jutrenji sonet
Pod nama lisje šuštalo je žuto, Kraj mene, dušo stajala si ti; Mirna si bila, - ah, i ja sam ćutô, Obojim nama tužni behu … [više] about Pod nama lisje šuštalo je žuto
Pustite me! Meni nije U toj vrevi život drag; Gdje 'no ljepše sunce grije I plavo se nebo svija, Gdje 'no zlatno klasje … [više] about Gorštak
Prvi vetri s cveća nose sve peteljku po peteljku, selice za gorske kose, i zvezde za crnu reku. A ništa me ne pogleda još … [više] about Jesenja pesma
Poezija.info je portal na kojem možete pronaći kompletne pesme srpskih klasičnih pesnika. Predstavljamo vam poeziju već objavljivanih, … [više] about O nama
Ostavite odgovor