srpska poezija
Jesenje popodne mre u zavesama,
Tužno cvili vetar iz dalekog granja.
Mir. To je svečani trenut kad se sanja,
I kad duša hoće da ostane sama.
Često u te sate sa suzom u oku,
Ja osećam tiho u bolima dugim:
Sve je pokidano sa mnom i sa drugim,
I čekam odnekud novu reč duboku.
I dokle se dele svetlosti i tmine,
I noć pada kao paučina meka:
Sve natpêva hučna muzika tišine!
Sve nadvisi nemi glas koji se čeka!…
Zbirka: Pesme sunca, ciklus. Duša i noć
Na trošnoj klupi, blizu starog zida, Gde burjan raste; i predeo pust Pred mutnim okom gubi se iz vida, Sanjivi bršljan nikao je … [više] about Jedna noć
Što se muti zora sjajna? Zatšo tuži cura bajna? Sunce zori ne izlazi, Dragoj dragi ne dolazi. Kao odziv bojnoj trubi, Momče … [više] about Slutnja
Zevsova plamena strela na stenu udari dole, I stena na dvoje puče... Brujeći u toku svome, Vodopad rastrese grivu i obe razdvoji … [više] about Na steni
Hajdemo, Muzo, iz ovoga kruga, Iz lude vreve i huke i praske; Željan sam lica bez laži i maske, Željan sam pola, dubrava i … [više] about Hajdemo, muzo
Zavapi klica: želim nići, iz mraka, do vrhunca! Iz prslih grudi ja ću dići najlepšu himnu sunca. Zavapi krilo: da se … [više] about Napon
Poezija.info je portal na kojem možete pronaći kompletne pesme srpskih klasičnih pesnika. Predstavljamo vam poeziju već objavljivanih, … [više] about O nama
Ostavite odgovor